Mljet: Ostrvo Odisejeve Legende i Prirodnog Čuda

U srcu Južnog Jadrana, poput zelenog bisera uskrslog iz plavetnila, leži ostrvo Mljet. Njegova arkadijska lepota poznata je još od antičkih vremena, a sama pomisao na njega predstavlja melem za dušu, posebno u sumorna gradska večera. Put ka ovom čarobnom mestu često počinje čuvanjem jedne, naizgled obične karte. Ta karta nije samo alat za navigaciju ili sredstvo za štednju novca, već dragocen podsjetnik koji šapće: vrati se, istraži me ponovo, posveti mi više vremena. To je obećanje sebi da će se, u roku od godinu dana, ponovo oploviti ovo ostrvo i otkriti njegove tajne sa druge strane obale.

Prvi susret: Putem ka Svetoj Mariji

Pristizanje na Mljet je samo deo avanture. Vožnja brodićem prema otočiću Svete Marije u srcu Velikog jezera traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je vrijedan pažnje. Već pri ulasku u brod nastaje blaga gužva - svi žele da nađu dobre pregledne položaje kako bi ništa propustili. Dok su neki putnici požurili da zauzmu udobne stolice u kabini, možda su propustili fascinantan pogled sa desne strane: niz osamljenih vila koji nagoveštavaju miran deo ostrva. Sa leve strane, u daljini, nazire se nešto veće naselje, povezano autobuskom linijom koja spaja veliko jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog bujnom šumom, daje poseban šmek celom području. Konačno, sa leve strane, gledajući iz pravca prilaza, ukazuje se silueta Svete Marije, simbolički srce Mljeta.

Prirodni fenomen: Jezera stara 10.000 godina

Mljet je, između ostalog, mundialno poznat po svoja dva jedinstvena jezera - Veliko i Malo. Ova jezera su nastala nakon ledenog doba, pre 10.000 godina, što ih čini pravim prirodnim relikvijama. Jedan od najlepših prizora je deo gde se Veliko jezero, putem tzv. "reke", uliva u more, stvarajući prirodni kanal nevjerovatne lepote. U jezerima je zabranjen ribolov, što je doprinijelo očuvanju ekosistema; ribice su toliko bezbrižne da se čini da ih je moguće uhvatiti rukom. Lokalne vlasti su se potrudile da urede sve staze oko oba jezera, postavljajući jasne oznake kako za bicikliste tako i za planinare. Svest o zaštiti prirode je na visokom nivou - čak i na manje naseljenim delovima ostrva postoji vatrogasna oprema, što svedoči o dobroj organizaciji i brigi za ovaj dragoceni kraj.

Srce istorije: Samostan Svete Marije na otočiću

Pristajanje na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera predstavlja putovanje kroz vreme. Tu se nalazi crkva i benediktinski samostan iz XII veka, pravi simbol Mljeta. Crkva Svete Marije, kao i prizemlje samostana, potiču iz tog perioda. U XIII i XIV veku došlo je do nadogradnje sprata, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, okrenutoj moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Istorija samostana je burna. Od nekada bogate opreme, sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je 1854. godine dali isusovcima. Kako je u pitanju bila školska imovina, 1872. godine predaje se državi, koja je vodi do 1918. pod ministarstvom za šumarstvo. Nakon toga, došlo je do prevrata i imovina je razgrabljena. Dolaskom Jugoslavije i komunista, 1949. godine vršena je nacionalizacija, a imovina je predata jugoslovenskoj akademiji nauka. Godine 1959. narodni odbor Mljeta preuzima kompleks i pretvara ga u hotel. Nažalost, više se rušilo i grabilo nego što se ulagalo. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je preuzela u ruševnom stanju. Sve u svemu, ovo mesto je više trpelo nego blistalo, iako svako sebe smatra pravim vlasnikom, retko ko je video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja.

Legenda koja odzvanja: Odisej i nimfa Kalipso

Blago ostrvu Mljetu nije samo u njegovoj prirodi, već i u legendama koje ga okružuju. Prema Homerovom epskom delu Odiseja, upravo je ovde mitski kralj Itake, Odisej, doživeo brodolom na povratku iz Trojanskog rata. Napola mrtav, doplovio je do obližnje špilje gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, zaboravljajući na put kući. Tek na insistiranje bogova, bio je pušten da nastavi svoje putovanje. Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipse, lokalno stanovništvo čuva ovu legendu. Odisejeva pećina, koja se nalazi ispod Babinog polja, sa dva ulaza - sa mora i sa kopna - i danas služi ribarima kao sklonište. Veruje se da je upravo u njoj Odisej pronašao utočište, što joj je dalo ime. Ova priča, puna ljubavi i čežnje, dodaje sloj magije već tako mističnom ostrvu.

Jedrenje kao način života: Sloboda i istraživanje

Jedan od najautentičnijih načina da se doživi Mljet je svakako jedrenjem. Ovaj način putovanja nudi jedinstvenu perspektivu i osećaj slobode koji je teško opisati rečima. Prednost jedrenja je u mogućnosti da se zaustavi gde god se nađe zgodno mesto. Zabacivanje sidra u kristalno čistoj vodi, okruženoj apsolutnom tišinom, omogućava potpuno stapanje s prirodom. Iako voda oko Mljeta može biti prilično duboka, što može izazvati trepet, svaki trenutak kupanja u njenom smaragdnom plavetnilu je neponovljivo iskustvo. Nije važno da li je uvala velika ili mala - uvek se može naći svoj miran ćošak i uživati koliko god duša želi. Osim što je ekološki prihvatljiv, jedrenje je i prilika za snažne ljudske trenutke: pripremu obroka na palubi uz pogled na zalazak sunca, druženje uz zvuke mora i muzike, ili jednostavno ćutanje pod vedrim zvjezdanim nebom. To su trenuci koji ostaju urezani u sećanje zauvek.

Gastronomski biseri: Okus Mediterana

Boravak na Mljetu ne bi bio potpun bez uživanja u autentičnoj dalmatinskoj kuhinji. Iako se sve na ostrvo doprema brodovima, što utiče na cene, kvalitet hrane je nenadmašan. Od svežih školjki i ribe s roštilja do tradicionalnih jela ispod peke, ponuda će zadovoljiti sve ćudore. Poseban užitak predstavlja konoba u Polačama, gde se može naručiti jastog, a konobar ga ispred gosta spretno vadi iz akvarijuma. Naravno, važno je imati na umu da je pametno nositi sa sobom barem flašu vode tokom obilaska, naročito toplinom letnjih dana. Jedna od specijalnosti koja ostaje u sećanju je sveža salata od rendanog kupusa, paradajza, krastavaca, crvenog luka, paprike i kapra, zamešana sa sirćetem i maslinovim uljem - prava eksplozija vitamina koja savršeno prilagođava organizam mediteranskoj klimi.

Praktični saveti za buduće posetioce

Planiranje posete Mljetu zahteva malo pažnje. Najlakši i najudobniji način da se dođe do ostrva je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom preko Prapatna na Pelješcu. Leti je ova veza učestala, iako se može desiti da trajekt bude prepun. U tom slučaju, savršena prilika je da se obiđe obližnji Ston, poznat po najdužem fortifikacionom sustavu zidina u Evropi, posle kineskog Zida, i svojoj staroj solani. Ulaznica u Nacionalni park Mljet obuhvata vožnju brodom do otočića Svete Marije i neograničen broj obilazaka. Preporučuje se obući udobnu obuću za šetnju stazama oko jezera, koje se protežu na preko desetak kilometara. Za one koji ne žele da pešače, postoji organizovan prevoz autobusom, ali šetnja kroz šumu, uz mirise borova i hrasta crnike, deo je neprocenjivog doživljaja.

Zaključak: Povratak kao obaveza

Mljet nije mesto koje se poseti jednom i zaboravi. To je ostrvo koje ostavlja trag u duši, pozivajući na povratak. Čuvanje karte iz Nacionalnog parka nije gest štednje, već obećanje sebi - podsjetnik da lepota, mir i istorija ovog mesta zaslužuju da im se ponovo posveti pažnja. Bilo da se vraćate da biste ponovo istražili Odisejevu pećinu, uživali u miru Skrivene uvale, ili jednostavno ponovo osetili jedinstveni šum talasa o obalu, Mljet će vas uvek dočekati sa otvorenom rukom. Kao što je jedan putnik rekao, fotografije sa ovog ostrva su melem za dušu, a lično iskustvo je blago koje se nosi u sebi zauvek. Zato, neka vam kartica iz Nacionalnog parka Mljet stoji na vidnom mestu, podsećajući vas da je avantura tek počela.