Pravnici u Srbiji: Između Stvarnosti i Nade

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala garantom stabilne budućnosti i društvenog prestiža. Međutim, današnja realnost za mnoge mlade pravnike u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Kroz prizmu diskusija, iskustava i ličnih priča, otkriva se slojevita i često surova slika o izazovima sa kojima se suočava ova profesija. Ovaj članak nastoji da sistematizuje te izazove, analizira uzroke i pruži realan uvid u perspektive pravničke karijere u savremenom društvu.

Tržište Rada: Prezasićenost i Borba za Održivost

Jedan od najčešće pominjanih problema je ogromna prezasićenost tržišta rada. Godišnji upisi na državne i brojne privatne pravne fakultete dovode do prave „hiperprodukcije“ diplomiranih pravnika. Kao što jedan sagovornik primećuje, „odnos ponude i potražnje“ je dramatično narušan. Dok se za kvalifikovane majstore i zanatlije traži, ponuda radnih mesta za pravnike je ograničena na tek nekoliko pozicija na stotine kandidata.

Posledica ovoga je direktan uticaj na visinu plata. Oglasi za poslove pravnika često nude primanja koja su na granici, ili čak ispod, nacionalnog proseka. Priče o početnim platama od 35.000 do 45.000 dinara, naročito u kancelarijama javnih beležnika i izvršitelja, nisu retkost. Takve ponude doživljavaju se kao ponižavajuće s obzirom na obim studija i stečeno znanje. Kako jedna koleginica ističe, rad na tehničkom pregledu ili kod notara često podrazumeva obavljanje administrativnih i kasierskih poslova koji imaju malo veze sa pravnom strukom, uz priličan stres i odgovornost.

Plate: Raskorak između Očekivanja i Stvarnosti

Diskusija o platama pravnika otkriva duboku frustraciju. U javnom sektoru, plate se kreću u rasponu od oko 60.000 dinara za početnike u opštinskim službama do 80-90.000 dinara za saradnike u osnovnim sudovima, uz stimulacije. Napredovanje je sporo i često uslovljeno ne samo radnim učinkom već i drugim faktorima. U privatnom sektoru situacija je neujednačena. Iako neke strane kompanije i veće firme nude pristojnije uslove, mnoge privatne advokatske kancelarije, notari i izvršitelji nude minimalac ili nešto malo iznad njega.

Poseban problem predstavljaju kancelarije javnih izvršitelja i beležnika, gde se, prema iskustvima, često radi po 9 sati dnevno, uključujući i vikende, uz strogu kontrolu i niske plate. Ovakvi uslovi opisani su kao „robovlasnički“ i „ponižavajući“. Istovremeno, ulazak u državnu službu, poput sudstva ili pravobranilaštva, za mnoge je nedostižan bez jake veze ili političke podrške, što dodatno ograničava mogućnosti za pošten napredak.

Advokatura: Luksuz ili Izvodljiv Put?

Samostalna advokatura se često doživljava kao vrhunac pravničke karijere, ali i kao najveći izazov. Početni troškovi su značajni: naknada za upis u advokatsku komoru (oko 4.000 evra ako pripravnički nije odrađen kod advokata), troškovi prostora, opreme i životnih troškova dok se ne izgradi klijentela. Kao što neko primedjuje, „advokatura se isplati samo maminim i tatinim sinovima i ćerkama“ koji već imaju porodičnu kancelariju i ustaljenu klijentelu.

Za one bez takve podrške, put je izuzetno težak. Konkurencija je ogromna, a klijenti sve teže pristaju na poštenu naplatu usluga, posebno u početku. Mnogi mladi advokati bore se da „sastave kraj s krajem“ u prvim godinama rada. Pored toga, posao advokata zahteva kontinuirano učenje, izuzetnu posvećenost i često podrazumeva rad pod velikim pritiskom i stresom.

„Moraš imati vezu“: Sindrome Javnog Sektora

Frazu „za sve treba veza“ možemo čuti u gotovo svakoj diskusiji o zapošljavanju pravnika, naročito u javnom sektoru. Volontiranje u sudu, koje je formalno dostupno svima, često je samo prvi korak. Međutim, prelazak sa volonterskog statusa na redovno zaposlenje, ili dobijanje posla saradnika nakon položenog pravosudnog ispita, gotovo uvek zahteva političku ili ličnu protekciju. Ova percepcija korupcije i nepotizma predstavlja jedan od najvećih demotivišućih faktora za mlade i vredne profesionalce, koji osećaju da njihovo znanje i trud nisu dovoljni.

Prekvalifikacija i Bekstvo iz Struke

Rastuća popularnost IT sektora i primanja koja nudi, navode mnoge pravnikе da razmišljaju o prekvalifikaciji. Pomeni kursa za QA testere, učenja programiranja ili prelaska u digitalni marketing postaju sve češći. Iako prelazak u potpuno drugu oblast zahteva dodatno vreme i ulaganje, za mnoge deluje kao realnija put ka finansijskoj stabilnosti od borbe u prezasićenoj pravničkoj branši.

Drugi pak razmatraju potpuno napuštanje zemlje u potrazi za boljim uslovima rada i života, što predstavlja gubitak intelektualnog kapitala za Srbiju. Ovaj „odliv mozgova“ posebno pogada upravo visokoobrazovane stručnjake kojima se ne nude adekvatni uslovi za rad i život u matičnoj zemlji.

Šta Dalje? Mogući Pravci i Saveti

Uprkos svim izazovima, postoje i pravnici koji su uspeli da izgrade uspešne karijere. Ključne razlike često leže u sledećem:

• Specijalizacija: Usmeravanje ka nišama kao što su privredno pravo, poresko savetovanje, zaštita intelektualne svojine ili rad sa međunarodnim klijentima može doneti veću vrednost i bolju naplatu.
• Kontinuirano obrazovanje: Osim pravosudnog ispita, poznavanje stranih jezika, posebno engleskog, i usvajanje veština iz drugih oblasti (IT, menadžment) čine kandidata konkurentnijim, posebno u multinacionalnim kompanijama.
• Mrežiranje i preporuka: Iako se često spominje u negativnom kontekstu „veze“, izgradnja profesionalne mreže kroz kvalitetan rad, volontiranje i saradnju ostaje od presudnog značaja.
• Fleksibilnost i upornost: Spremanost da se počne od manje atraktivnih poslova, uz stalnu potragu za boljim prilikama i nepopustljivost u vrednovanju sopstvenog rada.

Zaključak: Profesija na Raskršću

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na teškom raskršću. S jedne strane, tradicionalni putevi (sudstvo, javna uprava, klasična advokatura) su prezasićeni, podložni nepotizmu i slabo plaćeni. S druge strane, globalizacija i razvoj privatnog sektora otvaraju nova vrata za one koji su spremni da se specijalizuju, kontinuirano uče i prilagodavaju se novim tržišnim zahtevima.

Budućnost će najverovatnije pripasti fleksibilnim i poduzetnički nastrojenim pravnicima koji će znanje stečeno na fakultetu kombinovati sa drugim veštinama i tražiti prilike izvan uobičajenih šablona. Reforma pravosudnog sistema, transparentniji postupci zapošljavanja u javnom sektoru i bolja povezanost akademske zajednice sa potrebama tržišta rada bili bi od suštinskog značaja za poboljšanje stanja. Do tada, mnogi mladi pravnici će nastaviti da se bore sa dilemama: da li se boriti za mesto u struci za koju su se školovali, ili potražiti sreću i stabilnost negde drugde.