Stručni ispit za lice za BZR: Kompletan vodič kroz pripremu, polaganje i buduće izazove

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a uspeh na njemu otvara vrata karijere u zaštiti ljudskih života i zdravlja na radnom mestu. Ovaj članak donosi sveobuhvatan pregled teme, baziran na iskustvima brojnih kandidata, analizi važećih propisa i najavama budućih promena.

Zašto je stručni ispit za BZR neophodan?

Prema važećim propisima, lice za bezbednost i zdravlje na radu mora da poseduje uverenje o položenom stručnom ispitu. Ovo uverenje je dokaz praktične osposobljenosti za obavljanje složenih poslova procene rizika, sprovođenja preventivnih mera i uspostavljanja celovitog sistema BZR kod poslodavca. Bez ovog dokumenta, zaposleni ne mogu biti imenovani na ovu poziciju, a inspekcijski organi neće priznati njihov rad. Ispit, pored znanja, potvrđuje i odgovornost koju nosilac ove licence preuzima.

Struktura i tokovi polaganja ispita

Stručni ispit se tradicionalno deli na četiri glavna segmenta:

1. Opšti deo (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Ovoj deo obuhvata pitanja iz medjunarodnih konvencija (MOR, ILO), prava EU, osnivačkih ugovora, kao i domaćih zakona (Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju). Smatra se lakšim delom, gde ispitivači traže poznavanje osnovnih principa i prava.
2. Pismeni deo (Procena rizika za konkretno radno mesto): Kandidat dobija naziv radnog mesta (npr. zidar, elektromonter, viljuškari sta, automehaničar, krojac) i u roku od dva sata mora da sastavi kompletan akt procene rizika. Ključno je prepoznati opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu (često Kinney), utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom i predložiti mere zaštite. Na ovom delu se ne može koristiti literatura, osim službeno odštampane liste opasnosti i štetnosti koju kandidati ponekad dobiju ili donesu sa sobom.
3. Usmeni deo - Procena rizika: Nakon pismenog rada, kandidat usmeno brani svoju procenu pred jednim od članova komisije. Ovo je prilika da se dodatno objasni metodologija i zaključci. Rigoroznost zavisi od ispitivača; Marina Furtula je poznata po detaljnom ispitivanju ovog dela.
4. Usmeni deo - Pravilnici: Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo, podrazumeva poznavanje brojnih podzakonskih akata (praviinika). Kandidat izvlači tri pitanja iz širokog spektra tema: od buke i vibracija, preko rada na visini i sa mašinama, do zaštite od azbesta i rada na gradilištu. Neophodno je znati ne samo suštinu već i granične i akcione vrednosti, tehničke zahteve i specifične mere.

Organizacija polaganja je strogo kontrolisana. Pozivi stižu putem e-maila ili pošte, sa tačno određenim vremenom dolaska kako bi se izbeglo okupljanje. Tokom pandemije, obavezne su maske i rukavice. Polaganje traje od 9 sati ujutru i može se odužiti do popodnevnih sati, zavisno od redosleda i broja kandidata. Prisustvo tokom polaganja drugih kandidata je obično dozvoljeno, što pruža dragocenu priliku za uočavanje tipova pitanja.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kandidati?

Na osnovu brojnih iskaza, možemo izdvojiti neke zajedničke utiske:

• Opšti deo je "prolazan": Ispitivači su na ovom delu obično strpljivi i spremni da pomognu. Dovoljno je da znate suštinu i možete da formulišete nekoliko ključnih rečenica po pitanju. Tipična pitanja uključuju: "Koja su prava naših državljana pri zapošljavanju u EU?" (odgovor: pod jednakim uslovima, bez diskriminacije) ili "Navedite principe prevencije prema Direktivi 89/391".
• Pismeni deo je prelomni: Mnogi kandidati padaju upravo na proceni rizika. Najčešći propusti su: neprepoznavanje da li je radno mesto sa povećanim rizikom (što je slučaj kod rada na visini, u dubini, sa opasnim mašinama), površan opis opasnosti i zanemarivanje predloga konkretnih, a ne opštih mera zaštite. Vežbanje na raznim primerima radnih mesta je neprocenjivo.
• Pravilnici zahtevaju sistematično učenje: Nemoguće je naučiti sve pravilnike napamet, ali je neophodno iz svakog izdvojiti ključne tačke. Posebnu pažnju treba obratiti na: brojčane vrednosti (granične vrednosti buke, vibracija, osvetljenja), sadržaj određenih dokumenata (stručni nalaz, deklaracija o usaglašenosti mašine, prijava radova), i specifične mere za pojedine visokorizične radnje (kesonski radovi, rad sa azbestom, eksplozivne atmosfere).
• Ispitivači su korektni, ali rigorozni: Utisak je da komisija želi da prođe kandidata koji pokaže da razume materiju. Ako zastanete, često će postaviti pomoćno pitanje. Međutim, ako potpuno ne znate odgovor, šanse su male. Marina Furtula i Željko Ćurguz se najčešće pominju kao ispitivači koji detaljno ispituju, ali poštuju znanje.

Evo nekih od pitanja koja su se pojavljivala na ispitima u skorije vreme, a koja ilustruju širinu gradiva:

• Kako je definisan BZR u osnivačkom ugovoru EU? Šta sadrži Konvencija MOR br. 161?
• Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti? Ko ima pravo na invalidsku penziju usled povrede na radu?
• Objasnite tehnološki proces za dato radno mesto i prepoznajte specifične opasnosti.
• Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika? Navedite grupe opasnosti i štetnosti.
• Koje su mere zaštite pri izvođenju građevinskih radova u blizini saobraćajnica? Šta su zahtevi za radne platforme i lestve?
• Definišite vibracije šaka-rukama i celog tela. Koje su granične i akcione vrednosti?
• Šta je deklaracija o usaglašenosti mašine i šta sadrži tehnička dokumentacija?
• Koje poslove ne mogu da obavljaju mladi radnici? Koje su mere zaštite pri radu sa ekranom?

Kako se pripremiti? Literatura i saveti

Obuka u akreditovanim ustanovama (npr. Tehpro u Beogradu, Međunarodni institut u Novom Sadu) nije obavezna, ali mnogima pruža korisnu strukturu i razjašnjenje nejasnoća, posebno ako nisu iz tehničke struke. Cena takvih priprema kreće se od 27.000 dinara naviše.

Ključni dokument za pripremu je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita. U njegovom prilogu nalazi se precizan spisak propisa i pitanja. Svi navedeni zakoni i pravilnici su besplatno dostupni na sajtovima relevantnih ministarstava i Pravnog informacionog sistema.

U praksi, kandidati najčešće koriste jednu od dve vrste priručnika:

1. Zvanični priručnici/škripte: Ove knjige (npr. autora Radonjića i saradnika, ili one iz Međunarodnog instituta) predstavljaju kompilaciju važećih propisa, često sa naglaskom na najbitnije delove. Međutim, mogu biti zastarele, pa je obavezno proveriti ažuriranost sa zvaničnim izvorima. Skripte se često prodaju putem društvenih mreža i foruma.
2. Samoistraživanje: Najsigurniji, iako najzahtevniji put je samostalno preuzimanje i proučavanje svih propisa sa liste. Ovo omogućava najdublje razumevanje, ali zahteva više vremena i sposobnost filtriranja suštine.

Saveti za uspešnu pripremu:

• Krenite na vreme: Za temeljno savladavanje gradiva potrebno je minimum 2-3 meseca redovnog učenja.
• Fokusirajte se na pravilnike: Najviše vremena posvetite posebnom delu. Napravite rezime za svaki pravilnik - šta je suština, koji su ključni članovi, koje su brojčane vrednosti.
• Vežbajte procenu rizika: Nađite primere gotovih procena na internetu ili od kolega. Vežbajte pisanje za različita zanimanja, koristeći neku od prihvaćenih metoda (Kinney, 5x5). Obavezno vežbajte i radna mesta sa i bez povećanog rizika.
• Pratite izmene: Propisi se menjaju. Proverite da li su neki pravilnici izbačeni (npr. šumarstvo jeste, hemijsko-tehnološki procesi nisu na listi), a da li su neki novi usvojeni (npr. u vezi prve pomoći, licenciranja).
• Koristite iskustva drugih: Forumi kao što je ovaj su zlata vredni. Čitanje iskustava smanjuje neizvesnost i pomaže u fokusiranju na ona pitanja koja se često pojavljuju.

Budućnost licence za BZR: Novi zakon i kontinuirano obrazovanje

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je u toku značajne reforme. Na snazi je Nacrt novog zakona koji donosi bitne promene, izazivajući zabrinutost među postojećim stručnjacima.

Prema nacrtu, za obavljanje poslova savetnika ili saradnika (novi termini) biće neophodno posedovanje visokog obrazovanja stečenog u okviru tehničko-tehnoloških nauka (minimum 240 ili 180 ESPB bodova). Ovo direktno diskriminiše one koji su položili ispit, a imaju diplome društvenih, humanističkih ili drugih fakulteta (npr. Fakultet bezbednosti).

Ipak, nacrt predviđa i prelazne odredbe. Lica koja već rade u oblasti BZR i imaju minimum pet godina iskustva neće morati da ispunjavaju uslov tehničkog fakulteta. Takođe, postoji mogućnost da se u tom petogodišnjem periodu završi odgovarajuće obrazovanje.

Još jedna kliučna novina je uvodenje obavezne licence koja se izdaje na pet godina. Prvo izdavanje licence biće na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva. Međutim, za njeno obnavljanje biće neophodno kontinuirano usavršavanje. Naime, lice za BZR će morati da prikuplja bodove kroz učešće na akreditovanim edukacijama, seminarnima i konferencijama iz oblasti BZR. Tek