Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu.

Prema iskustvima mnogih, prvo sagoreva sve loše: bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo se opisuje kao metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Tokom gladovanja, vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem su u potpunosti zaštićeni.

Što je možda još neverovatnije, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Ovo je posledica procesa u kojem se proteini neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline iz razgrađenih ćelija.

Pozitivni efekti gladovanja

Mnogi korisnici navode sledeće benefite povremenog gladovanja:

• Detoksikacija organizma - izbacivanje štetnih supstanci
• Gubitak viška kilograma - posebno korisno za gojazne osobe
• Poboljšanje metabolizma - organizam prelazi na sagorevanje masti
• Povećanje energije - osećaj lakšeg kretanja i pokretljivosti
• Normalizacija pritiska - neki korisnici navode da im je nestao visoki pritisak

Intermittent fasting vs. potpuno gladovanje

Dok neki zagovaraju potpuno gladovanje (bez ikakve hrane), drugi preferiraju intermittent fasting - ograničavanje vremenskog perioda u kojem jedemo:

• 16/8 metod - 16 sati gladovanja, 8 sati za jelo
• 5:2 metod - 5 dana normalne ishrane, 2 dana smanjenog unosa kalorija
• Jedan obrok dnevno - neki preferiraju samo jedan veći obrok

Mnogi korisnici navode da su se osećali bolje nakon uvođenja intermittent fasting-a, sa gubitkom od 5-6 kg i osećajem veće energije.

Potencijalne opasnosti i negativni efekti

Ipak, ne svi dele pozitivna iskustva sa gladovanjem:

• Stres za organizam - posebno za endokrini sistem
• Gubitak mišićne mase - organizam može sagorevati i zdrava tkiva
• Pad imuniteta - rizik od različitih bolesti
• Problemi sa pritiskom - nekima se pritisak toliko spusti da osećaju vrtoglavicu
• Aktiviranje pritajenih bolesti - kao što su parazitske infekcije

Neki stručnjaci upozoravaju da gladovanje može biti opasno ako se radi bez dovoljnog znanja i pripreme.

Šećerno gladovanje i keto dijeta

Alternativa potpunom gladovanju je šećerno gladovanje - izbacivanje ugljenih hidrata i šećera iz ishrane:

• Organizam prelazi na sagorevanje masti (ketoza)
• Koristan efekat za gojazne i metaboličke bolesnike
• Preporučuje se ograničeno vreme (1-2 meseca)

Mnogi korisnici navode da su se osećali izuzetno dobro nakon izbacivanja šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Religijski post vs. gladovanje

U religijskim tradicijama, post nije potpuno gladovanje već izmenjen način ishrane:

• Izbacivanje životinjskih proizvoda (meso, mleko, jaja)
• Ponekad i izbacivanje ulja
• Konzumiranje povrća, žitarica i voća

Međutim, neki kritikuju modernu praksu posta koja uključuje velike količine testenine, šećera i orašastih plodova, što može biti nezdravo.

Zaključak: Umerenost je ključ

Iako postoje pozitivna iskustva sa gladovanjem, većina stručnjaka se slaže da je umerenost ključna:

• Potpuno gladovanje može biti opasno bez nadzora
• Intermittent fasting i smanjenje unosa šećera imaju više pozitivnih efekata
• Fizička aktivnost je bitan deo bilo kog zdravog načina života
• Svaki organizam je drugačiji - ono što odgovara jednom, ne mora drugom

Najvažnije je slušati svoje telo i konsultovati stručnjaka pre bilo kakvih drastičnih promena u ishrani.